Postavljanje keramičkih pločica na materijal

Postavljanje keramičkih pločica na materijal je način postavljanja pločica koji se mnogo više koristio u prošlosti. Danas se ovaj način postavljanja pločica sve manje koristi. Materijal je mešavina peska i cementa u razmeri 3:1. Ne postoji gotova smesa već  se pravi na licu mesta. Ovaj proces je prilično prljav i proizvodi dosta prašine, pa se zbog toga nikako ne preporučuje prilikom adaptacije stana. Njegova primena je na gradilištu i to prilikom postavljanja samo određenih vrsta pločica.

Na ovaj način postavljaju se isključivo keramičke pločice, nikako granitne, porcelanske, mozaik itd. Čak i kada su u pitanju keramičke pločice postoje određena ograničenja. Ne može se koristiti za postavljenje podnih keramičkih pločica na zid, kao ni kod zidnih pločica većih dimenzija. Gornja granica su pločice čija površina ne prelazi 0,1m² tj.  dimenzija  25cmx 40cm.

Mane i prednosti postavljanja pločica na materijal u odnosu na postavljanje pločica na lepak:

• Može se primenjivati na mnogo manjem opsegu pločica.
• Prljaviji, sporiji i komplikovaniji način rada.
• Veliki broj današnjih majstora ne zna ili ne želi da ga koristi.
• Jedina prednost je u tome što ne zahteva nikakvu pripremu, može se raditi direktno na ciglu, blok ili beton.

Tendencija u svetu, a i kod nas, je da se postavljanje pločica na materijal izbacuje iz upotrebe kao prevaziđen metod rada, a to je svakako i naša preporuka.